“Predstava koja se igra u dijaspori mora da bude kao da se igra u Beogradu na matičnoj sceni pozorišta. Kvalitet je zagrantovan i naša publika nikad neće izaći razočarana iz sale.”

Odluku da se bavi filmom i pozorišnom produkcijom Milutin – Bata Karadžić doneo je spletom životnih okolnosti. Naime, kao dete nije maštao da bude u svetu filma, pozorišta i glumaca.

Devedesete godine i raspad stare Jugoslavije nametnuli su mu ovo zanimanje. Bata je radio u jednoj slovenačkoj firmi u Beogradu, ostao bez posla i tako se obreo u svetu filma i produkcije.

Godine 2002. godine producirao je film „Volim te najviše na svetu“, u kojem igraju Tanja Bošković, Gorica Popović, Petar Kralj i Mima Karadžić. Posle toga se posvetio pozorišnoj produkciji. Bata je obišao ceo svet, nema kutka gde živi i radi naša dijaspora, a da ga predstavama koje je producirao nije posetio. Najpoznatije predstave koje su uveseljavale našu dijasporu su: „Šovinistička farsa“, „Pevaj, brate“, „Zlatni lančić od bižuterije“, „Tri boje duge“, „Plastika“.

– Bio sam pionir te 1998. godine što se tiče gostovanja naših predstava u dijaspori. Sada je na delu hiperprodukcija predstava u glavnim centrima našeg rasejanja. Dešava se za vikend da u Beču budu po dve predstave iz Srbije i da gostuju i tri, četiri pevača – priča Karadžić.

Prema njegovim rečima, predstava „Pevaj, brate“ u kojoj igraju sjajni Andrija Milošević, Milan Vasić i Milan Kalinić je bila pravo osveženje.

– Poznato je da u Srbiji imamo hiperprodukciju glumaca, jer radi sedam akademija, sa kojih godišnje izlazi sedamdeset do sto glumaca – priča Bata i objašnjava kako su u predstavi „Pevaj, brate“ glumci počeli samostalno da se okupljaju i uspeli da uposle sami sebe.

– Putovao sam sa predstavama od Vankuvera do Perta, u zapadnoj Evropi to su Nemačka, Austrija, Švedska, Norveška, Švajcarska… Nema bolje publike od naših ljudi iz dijaspore. To su sjajni ljudi i uvek bude prelepa atmosfera – priča naš sagovornik.

Na predstave iz Srbije dolazi publika iz svih republika bivše Jugoslavije. Bata ima predstave i u regionu.

– Gostovali smo sa predstavom „Plastika“ u Islamu Grčkom, jednom fantastičnom mestu u Hrvatskoj, sa srpskim življem. U tom mestu običaj je da na Svetog Iliju svi ljudi koji su poreklom iz ovog sela dođu na taj dan. Sakupe se ljudi iz svih krajeva sveta i to bude zaista nezaboravno druženje – priča naš sagovornik.

I u Petrovcu na Mlavi, koje je rodno mesto našeg sagovornika, 21. jula na dan Svetog Prokopija okupljaju se naši ljudi iz dijaspore kojih ima zaista mnogo. Ni Bata ne propušta slave u zavičaju. Seća se da je jednom direktno iz Amerike otišao na vašar u Petrovac na Mlavi.

Kad ne organizuje predstave u dijaspori, Bata se trka na stazama u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci, Kraljevu sedeći za volanom modifikovanog jugom 55. Osim trka, voli da putuje. Još mu je u sećanju put u daleki Japan sa suprugom Jadrankom, ćerkom Kristinom i sinom Momčilom.

Nagrada do nagrade

Batina produkcijska kuća FaVi okitila se vrednim priznanjima. Glumci i predstave iz njegove produkcije pokupili su brojne nagrade.

Najznačajnije nagrade su: Zlatni ćuran u Jagodini za najbolju predstavu „Pevaj, brate“ 2010. godine, „Divan dan“ je 2015. dobio nagradu na Doboj festu, dok je predstava „Samo da znaš koliko te volim“ dobila dva Zlatna viteza u Moskvi 2009. godine. Najbolja predstava po oceni publike u Topoli 2016. godine bila je „Plastika“.

Jesenja turneja

– Već u oktobru predstava „Boje šteka“ sa Petrom Strugarom, Đorđem Stojkovićem i Urošem Jovčićem gostuje u Nemačkoj i Austriji, dok su poslednji dani novembra rezervisani za Kanadu i predstavu „Plastika“ u kojoj igraju Nela Mihailović i Suzana Petričević.

„Vesti“ pre svih

– Predstava koja se igra u dijaspori mora da bude kao da se igra u Beogradu na matičnoj sceni pozorišta. Kvalitet je zagrantovan i naša publika nikad neće izaći razočarana iz sale. Posebnu zahvalnost dugujemo „Vestima“ koje prate sve predstave koje se organizuju u našoj dijaspori – kaže naš sagovornik.

PREUZETO SA PORTALA VESTI