Greške koje sam pravila u organizaciji događaja — i šta sam iz njih naučila

Kada danas pogledam iza sebe, mogu iskreno da kažem da sam najviše naučila iz grešaka, a bilo ih je mnogo.

Na početku sam verovala da je dovoljno imati kvalitetan program. Dobra predstava, poznati glumci ili popularan izvođač — i mislila sam da će publika sama doći. Vrlo brzo sam shvatila da nije tako jednostavno.

Danas ljudi imaju mnogo izbora, a pažnja publike postala je jedna od najvrednijih stvari.

Naučila sam da događaj ne počinje kada se otvore vrata sale, počinje mnogo ranije: u komunikaciji, u načinu na koji predstavite priču, u poverenju koje gradite, u dugogodišnjem negovanju publike.

Jedna od mojih najvećih grešaka bila je što sam u nekim periodima potcenila marketing. Mislila sam: ako je program dobar — ljudi će čuti.

Međutim, danas nije dovoljno biti dobar, morate uvek biti prisutni, morate više puta podsetiti ljude, morate stvoriti emociju i razlog da neko baš to veče izdvoji za vaš događaj.

Druga važna stvar koju sam naučila jeste da ne treba organizovati događaje samo zato što su „popularni". Bilo je projekata za koje sam mislila da će biti pun pogodak, a publika jednostavno nije reagovala. I obrnuto — bilo je manjih događaja koji su napravili neverovatnu atmosferu i ostali ljudima u sećanju mnogo duže.

Zato danas mnogo više verujem osećaju, svom iskustvu. I biram pažljivije.

Naravno, i dalje postoje stresni momenti — to je deo ovog posla. Međutim vremenom naučite da ne jurite samo brojke, nego kvalitet publike, atmosferu i dugoročno poverenje.

Na kraju, ljudi možda zaborave detalje organizacije, ali nikada ne zaborave kako su se osećali na događaju.

A upravo je to ono što želim da ostane iza svega što radimo kroz HELSE organizaciju.

— Evica