Zašto jezik nosi emociju koju prevod nikada ne može da prenese

Postoje rečenice koje možete prevesti potpuno tačno — a da ipak izgube emociju.

To posebno shvatite kada dugo živite u inostranstvu. Naučite druge jezike, svakodnevno ih koristite, radite na njima, razmišljate na njima… Ali neke stvari i dalje osećate i možete da iskažete samo na maternjem jeziku.

Humor je jedan od najboljih primera. Neke šale jednostavno ne funkcionišu kada se prevedu. Isto važi za emocije, uspomene, način na koji se obraćamo ljudima koje volimo.

Jedna obična reč može odmah da vas vrati dvadeset godina unazad, u detinjstvo, za porodični sto, u neki grad koji verovatno više ni ne izgleda isto kao tada.

To je razlog zašto publika u dijaspori reaguje toliko emotivno na događaje na našem jeziku. Ljudima je sadržaj zanimljiv, ali njihova osećanja i reakcije podstaknute su upravo time što prepoznaju da ih neko razume bez dodatnog objašnjavanja.

Vidim to na predstavama i koncertima svaki put. Ljudi se smeju drugačije, reaguju spontano — kao da na nekoliko sati skinu teret stalnog prilagođavanja.

Mislim da jezik nije samo sredstvo komunikacije, već da nosi identitet, mentalitet i emociju.

I možda baš zato nikada nijedan prevod ne može potpuno da zameni osećaj kada nešto čujete „na svom".

— Evica