Kako biram koje filmove dovodim u Švajcarsku

Mnogo ljudi misli da je dovoljno da je film uspešan u regionu pa da će automatski imati publiku i u dijaspori. Ali iskreno — nije baš tako.

Publika u Švajcarskoj reaguje drugačije, ovde ljudi pažljivije biraju na šta će potrošiti svoje vreme, pogotovo kada su u pitanju domaći filmovi.

Zato svaki film koji dovodimo prolazi kroz jedno važno pitanje: da li će publika ovde zaista osetiti taj film?

Nekada film ima odličnu gledanost u Srbiji ili regionu, ali jednostavno ne „radi" u dijaspori. A nekada se pojavi tiši, manji film koji potpuno iznenadi i pronađe publiku upravo zato što nosi emociju, iskrenost ili temu sa kojom ljudi ovde mogu da se povežu.

Kada biram film, ne gledam samo kvalitet produkcije ili poznata imena, razmišljam kako će gledaoci u rasejanju prihvatiti film.

Da li taj film ima priču koja ostaje, da li publika izlazi iz sale i nastavlja da priča o njemu? Da li nosi nešto naše, prepoznatljivo, iskreno?

To je ono što tražim.

Naravno, postoji i druga strana, koju publika često ne vidi. Distribucija filma u Evropi ne znači samo poslati film bioskopima. Tu su pregovori sa bioskopskim lancima, termini, marketing, prevodi, titlovi, tehničke pripreme, kampanje, promocija…

I stalno balansiranje između umetnosti i realnosti tržišta.

Ponekad zna da bude veoma stresno, ali onda dođe projekcija filma koji komunicira sa publikom ovde, jednostavno nas dodirne. Kada vidim ozarena lica koja izlaze iz stranog bioskopa nakon gledanja našeg filma, onda znam da smo zaista veliku stvar uradili.

Film ima posebnu moć: može da vrati uspomene, da otvori teme koje dugo nosimo u sebi, najzad, može da poveže ljude koji se nikada ranije nisu sreli.

Upravo zato, verujem da domaći filmovi u dijaspori imaju mnogo veću vrednost nego što ljudi misle.

Oni nisu samo zabava, oni su deo našeg identiteta.

— Evica